Neka posla, i nereda. Ko će ga i svaki dan posklanjati i rintati. Uzmi ovaj dan neka bude samo tvoj.
Stani ženo….. Stani ženo malo. Odmori….Ništa ne moraš, ništa ne trebaš. Da te sutra ne bude, sve bi se opet dešavalo bez tebe. Nedostajala bi najmilijima neko vrijeme… ali sve to trebanje i moranje bi se kotrljalo i bez tebe. Ne nameći sebi više nego što možeš povući. Jer nisi magare. Žena si.
Sasvim je uredu da nisi danas skuhala ručak i da im narežeš salate i odmrzneš onu sarmu što stoji od januara. Neće im ispariti svi vitamini iz organizma za jedan dan. Neka ženo i te prašine. Čujem peglaš peškire i čarape. Zapitaj se samo da li je život zamišljen tako da se provodi u peglanju?
Mora da ima i boljih načina. Skuhaj sebi kafu i konačno čitaj knjige koje si kupila za dane kad ćeš imati vremena. Jer da ti kažem jednu tajnu… Nikad nećeš imati dovoljno vremena. Nemamo mi vreme, nego vrijeme ima nas. Zato oslobodi sebi minute, sate i dane za sebe.
Odmori dušu i budi samo ti. Nemoj barem malo biti ni žena, ni majka ni kraljica. Biće ti zahvalna tvoja štitna žlijezda! Odmaraš li dovoljno? A i koga će biti briga… I za tebe i tvoju štitnu žlijezdu.. Nikoga… Odgovor njihov će biti… Ma ko je tjerao… Da… Da… Baš tako!!!
Stani ženo… I natjeraj sebe da misliš.. Ima li tvoje življenje i trud svrhu… Cijeni li neko to….??? – Pitam te… Pitam vas???? Zato stanite… Odmorite… Život se nastavlja i posle vas. Neće vreme stati zbog tebe, mene…. Ma svih nas žena!!! Često sama sebi kažem, al nikako da se poslušam i tako prolaze dani…….dolazi kraj..
