Radi ono što želiš i uvek ćeš biti srećan – jednostavno pravilo koje je nažalost u mnogim životima teško ostvariti u praksi. Postoje ljudi koji žive po svojim željama i pravilima, putuju kroz ovaj život sa lakoćom. Istina je da takve ljude ne viđate često. Mnogo češće vidimo one koji ne žive za sebe, već za druge.
Čarobna i ljudska epatija je misija srca koju je divno obavljati. Osećamo se svoje kada pomažemo bližnjima, povezani smo sa njima, želimo svojoj deci, partneru, roditeljima, prijateljima da pružimo sebe, da budu srećni… I to je zaista predivno sve dok potpuno ne zaboravite na sebe. Onda kada prestanete da volite sebe i da udovoljite svojim potrebama, teško da ćete moći pomoći i drugima.
Često možete naići na situacije kada čovek zaboravi na sebe, negde duboko “zakopa” one pogodnosti koje su mu potrebne i učini sve za druge. Ovo je uobičajeno u odnosima između muškaraca i žena, ali i na relaciji roditelji-deca.
Ako stalno ugađamo ljudima i radimo samo ono što oni od nas traže, onda neće biti vremena da razmišljamo o sebi. Pružite drugima razumevanje, pomoć, ljubav i pažnju, ali ne zaboravite da razmislite o sebi. Ljudi dolaze i odlaze iz našeg života, dati su za određeno iskustvo. Ali kada ostanemo sami sa sobom, važno je da se prispitamo – Šta smo to danas učinili dobro za sebe?
Ovo ne znači da budete sebični i egoistični, već da ne pravite od sebe žrtvu i roba tuđih želja. Čuveni pisac Paulo Koeljo, autor knjige “Alhemičar”, ovakvu životnu situaciju obasnio je na sledeći način: “Ako radim upravo ono što ljudi očekuju od mene, pašću u njihovo ropstvo.”
Mislite što češće o sebi, o svom životu i o svojoj duši. Pokažite ljubav i sebi, malo se razmazite, udovoljite sebi nečim što odavno želite. Neka i vaše srce bude poletno i puno radosti. Kada ste svoji, srećni i imate unutrašnji mir – bićete bolji i u odnosu sa drugima.