Kada se nađete u odnosu koji započne na najlepši način, osećate da nečijem srcu potpuno pripadate, a to se kroz godine i vreme pretvori u toksičnu vezu punu otrovnih strelica, mnogima je teško da kažu zbogom. Iako znaju da je to jedino rešenje, ta snažna emocija i sećanjena neke lepše dane ih i dalje drže u tom odnosu.
Donosimo vam ispovst jedne devojke koaj je znala kada treba da kaže da je KRAJ:
Nikada nisam pomišljala da će doći dan kada ćeš izaći na moja vrata, okrenuti mi leđa i zauvek nestati iz mog života. Nisam mislila da ću se jednog dana probuditi i osetiti hladnoću sa druge strane kreveta. Ponekad osećamo u sebi da je vreme da kažemo zbogom, osećala sam to i ja. Ali te reči nisu mogle da se kotrljaju preko mojih usana. Nisam želela da te pustim od sebe, a znala sam da grešim.
Prva godina naše veze bila je čarobna. Razgovori koji traju i ne mogu da se završe, puni emocija, iskrenih ispovesti, zanimljivosti. Imala sam osećaj da smo isprepleteni i povezani nekom čudnom energetskom mrežom: bili smo tako povezani da mi je to bilo neobjašnjivo. Sećam se kada smo prvi put zajedno večerali, nismo ni primetili kako su svi otišli, a čistačica je već prala podove – bili smo tako izgubljeni kada smo bili zajedno. Nikada nisam imala ništa slično.
Počeli smo svaki minut slobodnog vremena da provodimo zajedno. Išli smo u kafiće, bioskope, sportske utakmice, putovali. Bukvalno smo delili svoje živote jedno sa drugim. Razumela sam te, razumeo si me. Neprestano smo razgovarali. Ruka u ruci, isti ritam otkucaja srca, ista količina udaha i izdaha kada posmatramo život koji se odvija pred nama.
Ali, jedne noći dok smos e vozili ka kući u potpunoj tišini na radiju se vrtela pesma puna emocija. Stalno si me pitao o čemu razmišljam, zašto sam tako tiha. Možda nisam ništa rekao, ali sam zapravo razmišljala o tome kako bi bilo strašno da te izgubim i da nas odnos nestane. Znala sam duboko u srcu da nam nije suđeno da budemo zajedno zauvek, ali to me nije sprečilo da te volim svom snagom mog srca.
Nastavili smo vezu skoro dve godine. Bilo je trenutaka kada si me spustio tako nisko da nisam mogla da se podignem. Naša veza iz bajke često je postajala bojno polje, takmičili smo se ko će koga više povrediti sa uvredama. Osećala sam da me ne poštuješ, da me ne gledaš više kao nekada, osećala sam tu distancu koja je bila kao ledeni breg između nas. Ipak sam ostajala, verujući da sam imala nešto što je vredno i da to sada mogu da vratim. Ali to se nije vraćalo, sve je postajalo toksičnije i toksičnije. Tvoje ponašanjeje svakodnevno uništavalo moje samopouzdanje, guralo me na dno, osećala sam kako više nisam ista. Sve dok nisam shvatila da ja zapravo ne poštujem sebe čim ostajem u takvom odnosu.
Da, jednom si mi doneo sreću kada sam videla samo tamu okolo. Ti si bio razlog zašto sam se budila sa osmehom. Osećala sam se posebno sa tobom, kao da sam neko ko ti puno znači. I negde između tvojih strahova i moje želje za više, veza je postala toksična. Shvatila sam da mi sada ne donosiš svetlost, već tugu. Shvatila sam da ćeš biti neko ko mi iznova lomi srce.
Čim si prestao da mi ulepšavaš život, kakav je nekada bio, shvatila sam da je vreme da kažem zbogom. Znala sam da je vreme da te pustim.
Koliko god da je bilo teško, to je bila najbolja odluka koju sam ikada donela. Danas sam srećna zbog toga i to me čini snažnijom i spremnijom za ljubav više nego ikada. Sve se dešava sa razlogom, a kada osetite da je potrebno reći zbogom, to zaista i uradite!