Dr Džudit Orlof, klinički psihijatar na Univerzitetu Kalifornije u Los Anđelesu, napisala je jednom postu “zaljubićete se u narcisa toliko da vam se čini kao da se odričete dela svog srca ako ih napustite…”
Veza sa toksičnim narcisom može biti iscrpljujuća, počinje bajkovito, a završava se sa slomljenim srcem i puno negativnih iskustava koje vas sprečavaju da ponovo verujete u pravu ljubav. Emotivne osobe sa razvijenom empatijom, one koje žive za ljubav, najčešće su njihova prva žrtva i teško se izbore sa ovom zamkom. Ipak, svako u sebi može da pronađe snagu, prekine ovaj odnos i nastavi dalje, sa mnogo lekcija i iskustva, ali i sa povratkom vere u sebe i osnaživanje.
Baš o tome govori priča Jovane koja je na jednom forumu napisala svoju ispovest o vezi sa narcisom i kako je izašla iz tog začaranog kruga. Možda baš ova priča može pomoći ženama koje se suočavaju sa sličnim izazovom u životu:
“Nakon kraha naše veze pitala sam se – Zašto bi se muškarac ludo zaljubio u mene i obasuo me ljubavlju i pažnjom, a onda bi iznenada bez upozorenja ili razloga, postao leden, odgurnuo me, ćutao i ignorisao me? Kako je mogao da se pretvori iz šarmantnog princa u toksičnu i hladnu osobu ?
Uvek je govorio da sam ja jedina žena koju je ikada želeo ili koju bi on ikada želeo; rekao je da smo srodne duše. Kada sam ga prvi put srela, bilo je neverovatno. Bio je privlačan, šarmantan, zanimljiv, poseban – bio je previše dobar da bi bio istinit. To je bila prva “crvena zastavica” koju sam ignorisala. Na samom početku veze naš odnos nije mogao biti savršeniji.
Kako je vreme prolazilo, sve više i više je pokazivao svoju drugu stranu. Postao je hladan, ignorisao me je, manipulisao ćutanjem, distancirao se od mene. Očajnički sam pokušavao da ga navedem da se otvori i kaže mi šta nije u redu. Pitala sam se gde sam pogrešila. Čime sam ja zaslužio takvo ponašanje? Što sam ga više ispitivala i što sam se više trudila da mu priđem, on me je sve više odgurivao i postajao sve hladniji.
Počeo je da me krivi za sve što je pošlo naopako u njegovom životu – čak i za stvari koje je on sam uradio. Tada je počelo emotivno zlostavljanje – omalovažavao me je, kritikovao i osuđivao za mnoge stvari. Kada bi se situacija smirila i svađa prestala, nikada nije tražio oproštaj, već me je navodio da poverujem kako sam ja kriva za sve. Tada sam prvi put oslučila da ga napustim.
Iako mi je raskid pao teško, razmišljala sam neprestano o njemu, patila, a onda se javio i pretvarao se da se ništa nije dogodilo. Ponovo se vratio svom starom: sladak, pun ljubavi i brižan. Molio me je da se vratim i to sam uradila. Opet je sve bilo savršeno. Opet je učinio da se osećam posebnom i voljenom, planirao je zajedničku budućnost, a ja sam bila presrećna.
Iznenada, ponovo je počelo da se dešava. Bio je hladan i dalek, ponovo je postao toksičan. Nije pokazivao interesovanje za moj život ili prisustvo u njemu. Rekao mi je da mu je potreban prostor i ozbiljno se zapitao da li smo pravi jedno za drugo. Ništa se nije dogodilo, već je iznenada odnos zahladneo, osetila sam da je prethodni dan bio deo mog srca, a već sutra bio je distanciran i hladan. Saznala sam da je ponovo u kontaktu sa ženom koju je viđao kada sam ga ostaviola.., ili je ikada prestao da je viđa? Bila sam zbunjen, osećala sam se loše, srce mi je slomlejno. Napustila sam ga. A onda sam se kroz par meseci ponovo vratila.
Ciklus se ponovio još nekoliko puta, sve dok nisam osvestila da je mi je odnos sa njim od samog početka doneo više nesreće i bola nego lepih trenutaka. Nakon jedne od svađa, sela sam i na papir napisala šta sam sve u vezi sa njim izgubila. Spisak je bio jezivo dugačak: samopouzdanje, veru u ljubav, šanse za uspeh, veru u moju vrednost, verz u moje snove, vera u moju intuiciju, osećaj vrednosti, vreme, energiju, mladost, osećaj lične moći, verovanje da sam poseban, verovanje u moju seksualnost, ljubav prema sebi, trezvenost, smirenost uma, verovanje da srodne duše postoje, osećaj da mi stopala čvrsto stoje na zemlji, neke od dragih prijatelja, veru da sam sposobna da donosim ispravne odluke…
Tada sam shvatila da ja zaslužujem više od ovoga i da želim da mi sve izgubljeno ponovo bude vraćeno. Konačno sam shvatila da se nikada neće promeniti. Bila sam fizički i emocionalno iscrpljena.
Bila sam umorna od svih njegovi laži, umorna od stalnog stanja zbunjenosti, od pokušavanja da ispravim stvari koje se ne mogu poboljšati. Nisam želela više da preispitujem sebe iznova, želela sam nazad staru mene.
Na kraju sam prihvatila da on nije sposoban da voli mene ili bilo koga osim sebe. Spakovala sam svoj kofer i u njega stavila svoje slomljeno srce.
Oporavak nije bio lak, ali su moja krila ponovo rasla. Išla sam na terapiju kod psihologa, okružila sam se bliskim i pozitivnim ljudima, radila sam stavri koje volim i koje me čine srećom, polako mi se vraćalo samopouzdanje. Ponovo sam učila da volim sebe, a kada se ta ljubav probudila, samo nebo je postalo granica.”