Veza između unuka i baka i deda i odnos koji oni izgrade vremenom veoma je specifičan i poseban.
Ni jedna druga ljubav ne može da se meri sa tim kako se unuci vole, a tome će posvedočiti svaka baka i svaki deka.
Međutim, osim ljubavi i radosti koju donose u život bakama i dekama, unuci mogu i da produže život.
Upravo je to sada i nauka dokazala.
Istraživanje u kom je učestvovalo 500 penzionera – baka i deka – koji redovno čuvaju svoje unuke pokazuje da je kod njih rizik od smrti smanjen za više od 30 odsto, u odnosu na one koji nemaju ovu obavezu, a iste su dobi.
Istraživanje takođe pokazuje da briga o drugima – susedima, prijateljima ili rodbini – u poznim godinama generalno doprinosi produženju života, što je dobra vest i za ljude u „zlatnim godinama“ koji nemaju ulogu baka i deka.
Za sada je nauka pokazala da stariji od 70 godina koji brinu o svojim unucima, ali i drugima oko sebe, žive i do sedam godina duže od onih koji to ne čine.
Razlog za ovo je veoma jednostavan – briga o drugima donosi dodatnu aktivnost, kognitivnu stimulaciju, planiranje budućnosti ,a osećati se potrebnim i od pomoći – dodatno „podmlađuje“ mozak.
Aktivno starije životno doba doprinosi kvalitetnijem životu, a samim tim i zdravijoj svakodnevici, zbog čega je rezultat očigledan.
